Istorijat kancelarije

Gliša Radonjić

Gliša Radonjić, osnivač kancelarije

Osnivačem advokatske kancelarije Trifković & Milovanović smatramo Glišu Radonjića, koji je bio advokatski pripravnik kod čuvenog zemunskog advokata Milorada Neškovića, poznatog kao visprenog advokata i boema. (Poznata je anegdota o tome šta je odgovorio kolegi advokatu koji mu je pred sudom javno zamerio da se i sam ženio više puta. „Da, uvaženi kolega, ali ja sam svoje žene birao na igranci i u kafani, a ne kao vi – u zemljišnim knjigama!”)

U tom smislu ni Gliša Radonić nije mogao da „izmisli toplu vodu” – te je i on bio samo predstavnik jednoga vremena i onakve advokature kakva je postojala u njegovo vreme. To jeste praksa i filozofija jedne inokosne advokature kakva zasigumo izumire, ali verujemo da neke bazične vrednosti moraju da se očuvaju i u oblicima advokature kakvu donosi novo vreme – bilo da je to korporativna, estradna ili neka druga advokatura.

No, smatramo da je Gliša u advokaturu uneo svoj stil rada koji nosi pečat njegove ličnosti, a istovremeno je podoban da bude uzor i linija vodilja – u smislu da ADVOKATURA NIJE PROFESIJA – TO JE STIL ŽIVOTA.

Životni put Gliše Radonića se može opisati kao „filmičan”, to jest, kao da je scenario za neki akcioni film – poput, recimo, Džeremaja Džonsona sa Robertom Redfordom.

Rođen je u Negoslavcima, opština Vukovar, Hrvatska, 1915. godine, kao drugi sin Novaka i Savke Radonić. Bio je izrazito stasit, upadljivo lep čovek, pa su jedno vreme i kafanu preko puta njegove kancelarije u Zemunu (BELVI) zvali „kod lepog Gliše”.

U mladosti je radio kao poreski službenik u Vukovarskoj opštini i ujedno studirao prava. Verovatno je pred rat prešao u Beograd i pod nekim, za sada nepoznatim okolnostima, pridružio se pokretu otpora u okolini Avale. Kako je ta jedinica bila preblizu Nemcima u Beogradu, oni su tu jedinicu razbili u jednoj policijskoj akciji, te se Gliša sklonio u Beograd gde je živeo u ilegali. Sa svojim budućim šurakom Milinkom Mitrakovićem vodi malu radionicu za pravljenje kreme za održavanje obuće. Kakva je to bila proizvodnja vidi se po tome da je ubrzo došlo do eksplozije „tehnologije” i požara u kome je Gliša povređen i prilikom policijskog uviđaja uhapšen i odveden u zloglasnu GLAVNJAČU, na mestu današnjeg ETF-a. Njegov status i identitet dugo nisu bili jasni okupatorskoj vlasti, pa je proveo oko šest meseci u „ćeliji smrti” odakle su Srbe vodili na streljanje po nekom monstruoznom kriterijumu kome je Gliša uspeo da promakne. Biva interniran u Nemačku na prinudni rad, gde obavlja poslove kao zarobljenik – vozi kamion i pomaže na poljoprivrednom imanju.

Još pre kraja rata vraća se u Srbiju i stupa u NOV i POJ, gde dobija čin kapetana u intendantskoj službi. Po demobilizaciji nekoliko godina radi kao direktor Državnog oglednog poljoprivrednog dobra u Zemunu (sadašnji Institut za primenu nukleame energije u poljoprivredi), da bi 1952. godine dao ostavku i zaposlio se kao advokatski pripravnik kod legende zemunske advokature – advokata Milorada Neškovića. Nakon položenog pravosudnog ispita radi kao advokat u Zemunu. Izuzetan govornik, sklon daljem stalnom proučavanju prava, bio je protot advokata u tom vremenu.

Tokom vremena, u kancelariji je radilo više pravnika. Svi su oni, ko namerno – a ko nehotice, ostavili svoj trag i dali doprinos, tako da svaki od njih ima puno pravo da se, svako za sebe, smatra punopravnim nastavljačem tradicije koju oličava delo Gliše Radonića.